Sorte grožđa i vino

Identifikacija sorti grožđa i sorti vina

Pojedine stare vinske sorte tradicionalno se gaje na peščari od davnina. Primat je 1900. godine imala “skadarka”, da bi je kasnije potisnula “kevedinka”. Pre pola veka na večim površinama se gajila i veoma zanimljiva bela sorta “ezerjo”.

“Rizling italijanski”

Naročito treba istaći sortu grožđa “rizling italijanski”, koja dominira u celom regionu, posebno u Fruškoj gori i, po mišljenju nekih od autora, radi se o autohtonoj sorti Fruške gore. Sazreva u III epohi, redovno i bogato rađa, u proseku oko 12 tona po hektaru, sa prosečnim sadržajem šećera oko 20% i kiselinama na nivou 7 grama po litru. Vino je prijatnog sortnog mirisa, zeleno žute boje, harmonično i sa prijatno izraženom kiselošću, pitko sa sadržajem alkohola do 12% vol. Klonskom selekcijom izdvojena su dva klona, SK-54 i SK- 61 , koji u odnosu na populaciju daju još kvalitetnija vina.

„Kevedinka”

Sorta Panonske nizije, gaji se u Mađarskoj, Rumuniji i kod nas. U Mađarskoj je među prvim sortama za bela vina i gaji se na oko 25.000 hektara, najviše na pesku između Dunava i Tise. I u subotičko-horgoškom vinogradarskom regionu je među vodećim belim sortama. Dobro podnosi niske temperature, kao i sušu i veoma je postojane rodnosti. Otporna je na sivu plesan. Daje lako vino, bez nekog karakterističnog mirisa, najčešće u kategoriji stonih vina, pogodna za kupažu sa drugim vinima, a slovenačka iskustva govore da je izvanredna za šampanjizaciju. Najlepši grozdovi se ostavljaju za jelo, zahvaljujući debeloj pokožici čuvaju se u slami, na tavanima, sve do proleća .

„Frankovka” i „Portugizer”

Od sorti koje se gaje u pomenutom regionu, treba izdvojiti dve sorte crnog grožđa, „frankovku” i „portugizer”, prisutne, nažalost, samo sporadično. „Frankovka” je vrlo pouzdana sorta za proizvodnju crnih vina u severnjačkim vinogorjima, a „portugizer”, sazreva u i epohi, daje crno, svilenkasta vino, mekih tanina i prijatno za piće već sredinom oktobra, u narodu znano kao ‘svatovsko vino’’.

„Sila”

Od belih sorti, treba istači još i „silu”, priznatu 1988. godine, dobijenu ukrštanjem „kevedinke” i „šardonea”. Sazreva početkom III epohe, daje visoke prinose, grozd je rastresit i otporan na sivu plesan. Vino od grožđa „sila” je harmonično i prijatne specifične arome.

„Bačka”, „Panonija” i „Morava”

U južnoj Bačkoj, u okolini Temerina, gaje se i neke od najnovijih sorata stvorenih na Institutu, dobijenih interspecijes ukrštanjem, u cilju dobijanja sorti otpornih na niske temperature i na gljivične bolesti, kao što su „bačka”, „panonija” i „morava”. Karakteristike ovih sorti daju mogućnost i za proizvodnju organskih vina, na čemu pojedini proizvođači i rade.

„Probus”

Od sorti crnog grožđa veoma je interesantna sorta „probus”, priznata 1983. godine, a dobijena ukrštanjem „skadarke” i „kaberne sovinjona”. Sazreva u III epohi, dobre je rodnosti i sakupi i preko 19% šećera uz kiseline i do 8, 5 gr. na litar.
Vino je prijatnog, karakterističnog mirisa, intenzivno crvene boje, harmonično i puno.

„Ezerjo”

Autohtona sorta Mađarske, gde se najviše i gaji, zauzima oko 15.000 hektara.Kod nas je ima samo u subotičko –horgoškoj peščari, a svrstava se u sorte za masovna vina.Redovno i dobro rađa i daje vina sa visokom ali prijatnom kiselinom.
U novim plantažnim vinogradima najviše mesta zauzima „rizling italijanski”, „rizling rajnski”, „šardone” i sivi i beli „burgundac”. Sve ove sorte odlično rađaju i daju vrhunska vina, što potvrđuje da je ovaj pesak blagorodan za vinovu lozu.

“Neoplanta”

Što se posebnosti sortimenta u celom regionu tiče, svakako treba istaći nekoliko novo stvorenih sorti na Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima. Ovde se u prvom redu misli na sortu “neoplanta”, koja je priznata još 1970. godine, a dobijena je ukrštanjem autohtone sorte Srbije, “smederevke”, sa svetski poznatom sortom “traminac”. Gaji u fruškogorskom vinogorju, nažalost na svega 5-6 hektara, sazreva u drugoj epohi, osetljiva je na sivu plesan i na oidijum, ali skoro redovno sakupi i preko 20% šećera, uz relativno nizak sadržaj kiselina. Vino od “neoplante” je intenzivnog, karakterističnog mirisa, sličnog muskatnom mirisu, puno je i sa visokim sadržajem alkohola. Sorta je pogodna za proizvodnju desertnog vina, prirodnog ili likerskog tipa, uz primenu tehnologije koju treba razviti.

“Crvena slankamenka”

Što se tiče autohtonih sorti koje se gaje u celom posmatranom regionu, značajnija je jedino “crvena slankamenka” koja sazreva u II epohi, redovno rađa i daje visoke prinose. Vino je slabo izražene roza boje, lagano i pitko, bez izraženih karakternih osobina, sa niskim sadržajem alkohola, jedva oko 11% vol.

„Skadarka”

Poreklom je sa Balkana, najverovatnije iz okoline Skadarskog jezera. Prema mađarskim autorima (Kozma), u Panonsku niziju su je doneli Južni Sloveni, koji su se u 18. veku selili na sever.Ovde se zbog svojih pozitivnih osobina brzo proširila i postala jedna od vodećih sorti. Najviše se gaji u Mađarskoj, a zatim u Bugarskoj, pod imenom „gamza”, u Rumuniji i u našoj zemlji. U rejonu subotičko-horgoške peščare je još uvek među vodećim sor¬tama za proizvodnju crnih vina, ali ne u plantažnim vinogradima.Zahvaljujjući podsticajnim merama Vlade Srbije za obnovu vinogra¬da, sve je više interesa za ovu sortu. Velike je rodnosti i veoma otporna na sušu. Smatra se jednom od najprikladnijih sorti za pesak. Vino je karakterističnog mirisa, najčešće slabo obojeno crveno, popularno nekada pod nazivom „šiler“.( da li znate one mudre reči, „šilerom” se glavobolja leči).

„Bermet”

Spada u grupu aromatizovanih aperitivnih vina. Proizveden je od prirodnih ili specijalnih vina, uz dodatak mirisnih biljaka i mirođija. Obavezan sastojak ovih trava (“špecija”) je pelen, na nemackom der Wermut, pa je po iskvarenoj nemačkoj reči ovo vino i dobilo ime. Proizvodnja bermeta na Fruškoj gori je stara, pošto se zna da je to piće u 18. veku bilo veoma poznato i cenjeno.Postoji pisani trag u Mitropolijskom arhivu od 6. maja 1777. godine, pismo kojim se Furst Kaunitz von Rittberger zahvaljuje mitropolitu Vićentiju Jovanoviću Vidaku za poklon od dva akova „bermeta”. Zaharijе Orfelin u svom delu „Iskusni podrumar“ iz 1783. godine, opisuje način proizvodnje dve vrste „bermeta”: kapljevo - pelenovo vino (pelenaš kaplјaš) i pelenovo vino s grožđem načinjeno.